– Популизмом и лошим радом опозиције изостаје подстицај за још боље функционисање власти – рекао је председник СО Бечеј мр Ненад Томашевић у интервјуу за „Бечејски мозаик“

Дана 14. децембра одржана је 26. седница СО Бечеј где није било никакве расправе упркос томе што су на дневном реду биле измене програма општинских установа, вероватно због претходног ребаланса. Буџет је усвојен, законски рок је 25. децембар, али је локални новчаник усвојен 26. децембра. За годину дана је одржано 26 седница. Како оцењујете рад локалног парламента, пре свега мислим на донете одлуке и мислим на понашање представника власти и одборника опозиције?

– Оно што је свакако главни утисак  овог сазива Скупштине општине Бечеј, који датира од 2016. године након завршетка локалних избора, јесте велико присуство одборника. То значи да на свакој скупштини имамо преко 30 одборника и да су одборници одсутни искључиво ако су нечим другим оправдано заузети. Морам да кажем да је моја иницијатива од пре две године у вези одлуке да одборници примају надокнаде по основи присуства на седници, уродила плодом. Више немамо проблема са кворумом и имамо скоро стопроцентно присуство свих представника грађана општине Бечеј на седницама Скупштине општине. Не учествују сви у раду на самој седници скупштине, али сигурно учествују у раду у оквиру својих одборничких група приликом предлагања одређених аката, доношења одлука, како ће се на седницама гласати. За ово могу да кажем да је мој наупечатљивији и најјачи утисак. Други утисак за ових 26 седница је лоша опозиција. Пре свега мислим на то да имамо опозицију која не зна свој посао, она не зна чак ни оно што би просечан грађанин требао да зна. Ту смо имали разних примера како опозициони одборници, нарочито одборници групе „Само локално“ изађу за говорницу и изнесу одређене неистине или су у својим наступима више театрални, окренути популизму и једноставно не прихватају ништа што им извршна власт каже и објасни везано за оно што они изложе, чак не прихватају ни објашњења запослених у општини који немају везе са политичким опцијама. Мислим да опозиција не ради добро свој посао. Она треба да има контролну функцију, да буде механизам од ког ће власт да има одређени страх у смислу не само припреме документације за седнице, него и у вези доношења одређених одлука. Ми то немамо, и због тога, наравно, не радимо лоше, али да тога има, сигурно би нам то био подстрек да радимо још боље. Ова опозиција не зна и неће да зна и бави се неким тривијалним стварима за које сматра да ће јој донети политичке поене. Сматрам да им то ни у кратком року не може донети политичке поене, а не на дужи рок,  а тај рок су сигурно наредни локални избори који у редовном термину следе 2020. године. Што се тиче опозиције, Мађарског покрета и ДЗВМ, то је група која у много случајева и не гласа. Они прво нису сами са собом усаглашени, а камоли са осталима. Види се, на пример, да одборник Тари гласа супротно од свих осталих или се одборници деле по партијској припадности. Исто тако, одборници ове одборничке групе у радним телима гласају другачије у односу на то како гласају на седницама. Управо смо ових дана имали случај да је одборник на једном радном телу гласао „за“, а данас је за исту ствар гласао „против“. Мислим да је то зато што немају никакву јасну политику у вези онога што раде,  а то се свакако види по њиховим изласцима за говорницу. У 99 одсто случајева њихових излазака за говорницу предњачи одборник Иштван Тари искључиво потенцирајући српско-мађарско питање. Верујем да он нема ништа друго чиме би се бавио и чиме би скупљао политичке поене. То је отприлике пресек ситуације и два основна утиска везана за функционисање скупштине. Трећи део је везан за одлуке које су донесене: на 26 седница Скупштине општине, осим одређених кадровских одлука, донете су бројне одлуке које су омогућиле инвестиције у општини Бечеј и то не само из сопствених средстава већ и из других нивоа власти, почевши од покрајинских секретаријата, преко фондова, до министарстава и страних фондова. И у наредном периоду Скупштина општине Бечеј ће бити сервис грађана у смислу доношења одлука које ће омогућити брже развијање наше општине и веће инвестиције. У плану су, како до краја ове, тако и у току следеће године, неке одлуке које ће да потврде ово о чему причам.

Ту је вероватно реч о ребалансима буџета уколико се добије новац на конкурсима покрајине и републике и о одлукама о продаји и дугорочном закупу грађевинског земљишта?

– Између осталог и о томе. Неки пројекти које је општина Бечеј дуго чекала спровешће се током наредне и наредних година.

Једина велика инвестиција за коју знамо, а коју је општина Бечеј дуго чекала је пројекат и изградња бање.

– Не бих се сложио са вама да је само бања у питању. Има још таквих пројеката, међутим, још не желим да излазим у јавност са тим информацијама, али оно што најављујем је да ће бити лепих пројеката.

Што се тиче политичког дискурса на седницама, ту су у последње време уочене, у најмању руку, нетолерантне и неумесне расправе  представника опозиције и власти и ту мислим на вас и на председника општине зато што други одборници владајућих странака ретко излазе за говорницу. Ту се потеже питање и лицемерја и политике, као и, надали смо се, давно превазиђене политике „крви и тла“. Да ли може парламентарни локални дискурс да се упристоји, да се ствари кажу на примеренији и цивилизованији начин?

– Не мислим да је ситуација тако лоша и толико тешка као што кажете. Не мислим да су расправе на седницама нецивилизоване, чак ни понекад. По мени нецивилизовано понашање подразумева да је неко неког опсовао, што се није десило, потом да је неко неком претио, што се није десило, да је неко неког ударио, што се није десило и мислим да се то ни убудуће неће десити. Оно што обележава седнице Скупштине општине Бечеј је једна врста енергије, а пре свега то зависи од говорника. Некад се може чути да председник општине, неко од одборника или ја повисим тон у жару објашњавања, у жару одбране или у жару доказивања, али апсолутно не сматрам да је то нецивилизовано. Можемо да погледамо бројне примере и код нас, али и даље где заиста постоји нецивилизовано понашање на седницама. На крају крајева, одборници су представници грађана и они могу да се понашају како мисле да треба и како мисле да ће грађани сутра то најбоље да цене. То понашање може да буде и фабриковано и мислим да је такво понашање пре свега присутно код опозиције.

Зашто?

– Када представници власти изађу за говорницу, обично објашњавају одлуке које треба да буду донете и онда одговарају на неутемељене оптужбе опозиције која није прожета не само знањем, него ни познавањем како ствари треба да функционишу. Имамо често примере да одређени одборници кажу нешто што напросто не можете да објасните или се нађете у чуду да је неко нешто тако изјавио. Они на то свакако имају право, а наше право је да докажемо да њихове оптужбе немају основе. Сматрам да смо ми то у свим случајевима коректно и урадили.

Ипак, било је неколико случајева где је опозиција нашла неке грешке у извештајима општинских предузећа, рецимо, управо на претходној седници и тада сте и ви и председник општине рекли, уколико се докаже да су у питању математичке грешке, да ће одговорне особе сносити одговорност. Да ли је то била само реторика или ће те особе заиста да сносе одговорност?

– Наравно да није била само реторика. Зар неко заиста мисли да могу да пређем преко тога да неко није урадио свој посао и да онда председник општине и ја будемо предмет критика због нечије немарности и непажње? Наравно да то није могуће, и наравно да то није пука реторика и ја сам мислио оно што сам рекао, а то је да ћу у политичком смислу уложити максималан напор да утичемо на то. Ја сам са говорнице захтевао од председника општине да искористи свој утицај на директоре који долазе из његове политичке странке да се то више не би дешавало, а у овом конкретном случају, где је реч о ЛИНК-у, да директорица одговара, да у финансијском смислу буде кажњена, али морамо да видимо да ли скупштина друштва или ко може да изрекне одређену меру да би људи схватили да не могу тако да се понашају. Видели сте на примеру функционисања скупштине да кад људима ускратите финансијска средства, они се понашају другачије. Тако се треба понашати и са директорима. И сигурно је да нам је у циљу да све функционише онако како треба. Што се тиче грешака, сви смо људи и нормално је да дође до грешака, да се погрешно сабере, одузме… У мору тих колона и табела које често долазе од 30 до 100 страна лако може доћи до неке грешке. Али сам са друге стране свакако и за то да људи максимално искористе своје време које им стоји на располагању, за то су плаћени и треба то да контролишу колико год могу. Ако се грешка поткраде, онда је то у реду, али ако се те грешке понављају онда ту сигурно нешто не штима и ја бих ту ишао до тога да ти директори претрпе и одређену политичку одговорност, да буду смењени или да поднесу оставку. И не односи се ово само на извештаје директора, него на њихов комплетан рад. Пре свега сматрам да сваки директор прво треба да буде годину дана у в.д. стању па да се потом распише конкурс на ком ће он бити и изабран уколико је тај посао радио како треба. Јавност, па и појединци су били мало узбуркани у вези в.д стања, али дефинитивно грађани немају никакве штете од тога што је неко в.д. директора, јер он се пре свега више труди, знајући да је мандат много краћи, да може да буде смењен на седници.

Оно што је такође обележило ову годину је тзв. прелетање одборника из једне партије у другу. Одборници групе „Доста је било“ су постали одборници групе „Само локално“, одборници СПО-а су постали одборници ПОКС-а. То је све законски дозвољено јер су појединци, а не странке власници мандата, али како ви то коментаришете?

– По нашем Уставу појединац је носилац посланичког мандата. Мислим да уколико имамо пропорционални изборни систем који и имамо, где су носиоци странке, онда оне треба да буду власници мандата. Уколико имамо већински изборни систем, где су носиоци појединци и где су они истакнути у првом плану, онда ти појединци треба да су носиоци мандата. Ту сад имамо једну контрадикторну ствар, у пропорционалном систему власници мандата су одборници. То је сада тако, а не знам да ли ће променом Устава да се и то реши. Већина земаља Европске уније преферира такав начин. Не мислим да је добар и нарочито није добар на локалу. Да се вратимо на оно што се десило у Бечеју. СПО је у Бечеју имао негде око 200 чланова где су сви, можда само два члана нису, прешла у нову странку, у ПОКС. Свих 5 одборника је такође прешло у ту странку. Сви ти људи су свакако допринели да ових 5 одборника буду у Скупштини општини Бечеј. Ми немамо ситуацију да су ти одборници прешли у неку другу партију. Сви су људи који су и 2016. приликом изборне кампање били у тој странци само се странка сада зове ПОКС. Разлог зашто смо прешли у ту странку је то што СПО по нашем мишљењу није више заступао оне ставове које је имао када је настао. СПО је одавно престао да се бави програмом, странку је узурпирала неколицина људи укључујући председника странке и његове најближе сараднике и ми нисмо више желели да учествујемо у томе. Захтевали смо промене, па и да се председник повуче и препусти неком другом то место. Он то није желео, па је већина људи донела одлуку да се формира једна друга странка, са новим именом која ће се у свом раду држати програма обнове Краљевине Србије. Што се тиче одборника „Доста је било“ и „Само локално“ ја ту немам чињеница и информација које су довеле до тога, сем оних да се ова група у Бечеју није слагала са политиком странке и да су једноставно формирали своју одборничку групу. Не мислим да је то лоше, нити да грађани могу да имају последица због тога, али ћемо све видети на следећим изборима. Оно што мислим да свакако на локалу играју пре свега личности, а не странке. Наши бирачи су тога свесни, 21. век је када је преко интернета људима доступно да бирају, а не да буду класичне гласачке машине. Људи воле да бирају људе које познају, комшије, пријатеље, људе које виђају суботом на пијаци, недељом у цркви… А све ово је одговор на ваше питање да на локалу треба да влада већински систем, где се грађани опредељују именом и презименом за свог одборника, где ће он да одлучи да ли ће бити у некој странци или неће, где ће он бити носилац мандата.

С тим у вези, вероватно мислите и да председника општине, што се једном десило у држави па и у Бечеју, грађани треба да бирају директно, а не одборници у локалном парламенту.

– Тај закон мора бити измењен. Он је донет, па потом укинут, јер је био мањкав. С једне стране имали сте председника општине којег директно бирају грађани и могу да га смене, а с друге стране сте имали председника Скупштине општине којег такође бирају грађани и дошло је до ситуације, као у Бечеју, да сте у колизији са том извршном и председничком влашћу. Ту мора да буде добар систем контроле, а тај систем не сме да пређе у нешто што се зове опструкција. Важно је ту направити прави баланс. Процењено је да то ипак није добро и вратило се на решење да председника општине бира Скупштина општине.

Вероватно ће се ове године први пут десити да ће програми јавних предузећа за 2018. годину бити донети до краја ове године, а не у току наредне године.

– За то сам се залагао и раније, па и сада. На ту тему сам причао и са председником општине. Он има идентично мишљење као ја. Предузете су све мере да то буде урађено у децембру и мислим да су сва јавна предузећа већ предала своје програме. Мислим да су програми у фази прегледања. Општинско веће треба да заседа да се то утврди па да иде на Скупштину.

И закон тако налаже. До сада је било тако да, рецимо, програме рада јавних предузећа донесете на половини године, негде у јуну, па се оправдано поставља питање на основу ког програма су та предузећа радила половину године, а извештаје о раду за прошлу годину усвајамо у октобру и новембру наредне године.

– Није проблем када извештаје о раду доносите накнадно, то и треба доносити након времена за који ти извештаји важе. Тако исто се ништа спектакуларно неће десити ако програм не усвојите у новембру. Јавна предузећа имају могућност да раде на основу програма које су до сада имала, односно да се крећу у тим оквирима. Ипак, треба са радом кренути на време и ми ка томе стремимо.

Какво побољшање у раду Скупштине општине очекујете у наредној години? Да ли ће општина Бечеј почети да ради на доношењу антикорупцијског плана?

– Заиста бих волео да Скупштина општине унапреди свој рад у технолошком смислу. Такође и у квалитативном, али то пре свега зависи од коалиције. Сматрам да владајућа коалиција добро ради свој посао, да је квалитет на завидном нивоу, али увек има места за побољшање. За технолошко унапређење су наравно потребна средства. Настојаћемо да та средства нађемо изван општине Бечеј.

Идеја је да одборнике снабдемо таблетима и да они имају бољи комодитет у раду, да гласања буду електронска. С друге стране настојимо да немамо сазиве по хитном поступку да управо опозицији омогућимо што дуже време да се што квалитетније припреми. Не сећам се када сам последњи пут сазвао седницу по хитном поступку. То је чист доказ да желимо да опозиција има контролну функцију, а опет не можемо да желимо то више од њих. И то контролу у правом смислу, а не контролу у смислу популизма, већ контролу и законитости и квалитета рада. Што се тиче другог дела вашег питања, могу да кажем да није посао председника Скупштине општине да прави антикорупцијски план. Ја сам само једна карика поред свих осталих карика, где осим председничке и извршне власти спадају и невладине организације и сви грађани општине Бечеј. Ми нисмо урадили тај план, као што није и већина општина. Пропустили смо ту шансу да будемо први у Србији у томе, али сам обећао да ћу се максимално заложити да то што пре крене и да што пре завршимо тај посао. Важно је да када тај план донесемо, он заиста буде механизам који ће користити грађанима, а не политичарима за говорницом да говоре да смо донели антикорупцијски план само зато што то лепо звучи. Ипак, планови се праве, али они могу да остану и мртво слово на папиру, па је суштина свега да треба променити свест и то не само у политици већ и у грађанству. Ту је невладин сектор који на крају крајева то и ради. Данас, у 21. веку информације се преносе у секунди и данас је све транспарентније у односу на пре 10, па и 20 година. Такође, данас сваки грађанин може да се обрати сваком државном органу по питању Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Постоје и невладине организације које добијају паре да би се тиме бавиле у смислу неког контролног механизма. И те организације не добијају новац само из локала, покрајине или републике, већ и из иностранства и сматрам да је то добро, а опет те организације не треба то да злоупотребљавају већ да се тиме заиста и баве. Даље, у припреми је закон да се преко трезора могу видети сви токови новца. Ја само не бих желео да неке организације или појединци све то раде због неке личне промоције.

Постоји „рак рана“ у раду Скупштине општине, а то је преводилачка служба или преводилац који преводи скупштинске материјале и говоре одборника. Да ли ће тај проблем коначно бити решен јер има прилично неправилности у преводима?

– У више наврата сам причао са председником општине о томе и он је становишта, као и ја, да се тај проблем мора решити. Ствар Општинске управе је да обезбеди преводиоца, а и да обезбеди паре за то. И то није проблем јер је то по закону и то мора да постоји. Грађани мађарске националности имају право да све буде као и на српском језику. То се не доводи у питање. Већина ствари се преведе, закључци, решења, некад табеле и стручни изрази. Замка је квалитет преводиоца. Нико није довољно стручан да оцењује преводиоца који је при том и судски тумач. Преводиоци имају сертификате, положене испите и по том основу су они запослени. Све остало је ствар више субјективности, него објективности Иштвана Тарија који апсолутно нема шта друго да каже на седницама Скупштине општине осим питања мађарског језика, броја Срба и Мађара по предузећима и где је ко рођен. Када прегледате претходних 26 седница где је донето неколико стотина одлука, јасно се види да он није имао ниједну примедбу осим националног кључа.

Да ли скупштинска служба на време и да ли уопште одговара на одборничка питања? У ком проценту сте одговорили на питања одборника?

– Те податке можете добити од скупштинске службе. Према Пословнику Скупштине општине Бечеј сваки одборник је дужан да, кад поставља питања, их адресира, односно да каже коме га упућује. Врло често из незнања адресирају питања погрешно. Питају одређене органе који немају апсолутно никакве везе с тим. На она питања која су у домену скупштинске службе и председника Скупштине општине увек одговоримо. Питања која се не тичу нас адресирамо на онога на кога је упућено.

Рекли сте шта желите за Скупштину општине у наредној години, а шта бисте пожелели грађанима?

– Грађанима желим да пошаљем личну поруку и као председник Скупштине општине и као председник једне партије, а то је пре свега добро здравље. Друго што бих пожелео да све благдане, као и све наредне дане у години проведу у кругу својих најмилијих, да на приватном плану успеју у ономе у чему су наумили и да обећам да ћемо ми да се трудимо да све оно што они очекују од нас и испунимо. Од тога да будемо вредни, радни, штедљиви и предузимљиви, до тога да не изневеримо предизборна обећања која смо дали. Много тога је већ урађено у Бечеју, а још много више нам предстоји и то је процес који ће трајати наредних година. Зато сам убеђен да ће грађани 2020. године дати још већу подршку овој владајућој коалицији и да ћемо тек у следећем мандату у пуном капацитету урадити ствари за које грађани данас мисле да никад неће бити урађени.

извор:  „Бечејски мозаик“