академик Матија Бећковић

(српски књижевник и члан Крунског савета)

Ко је против монархије, он није против Престолонаследника Александра, него против краља Милутина, Светог Саве, цара Душана, Стефана Првовенчаног, цара Лазара и Косова.

Наши краљеви, то нису који било. То су наши свеци и они су главни ктитори и задужбинари наших цркава и манастира.

Краљ је краљ свима. Ко би ту могао бити на губитку осим лаж и неправда, а ко на добитку осим здрав разум и истина? Обновом свог вишевековног државног уређења заснованог на широким и чврстим темељима модерног грађанског друштва, Србија би се вратила на оно место међу државама на коме је некада била, па га је изгубила.

Друкчије се вратити неће.

Јосипу Брозу Карађорђевићи нису били при руци, па се морао задовољити указом којим их је лишио држављанства, забранио повратак у земљу и докопао се њихове имовине. Да је то питање решио као Лењин, и да Срби немају Престолонаследника, то питање би било скинуто с дневног реда. Круна се има или нема, купити се не може! Зато нам је преостало или да поштујемо Титово дело и његово законодавство, или да га одбацимо заједно с Титом. Србија не може постати демократска држава са безакоњем у својим темељима. Чија би она могла поштовати људска права и приватну својину, ако не поштује право и својину оне породице која је створила модерну Србију и за коју је везан и сам појам Србије и српства!

Зато што је председник Србије, председник Србије, а Краљ Србије Краљ свих Срба. Он их држи на окупу, то је постало такође један од проблема у време када је српска кокарда постала туђе, а петокракадомаће знамење. Многи би помислили да смо петокраку ми измислили, а да нам је кокарда наметнута. У том смислу се много страдало и много је било страха, јер можда ниједна реч није толико клеветана као реч „Краљ“. Само ми је жао што нека од ових наших бивших република није имала сто грама неке круне да покаже шта би то њој значило, шта би они од тога направили. А ми имамо Круну коју нико не спори која је аутентична, одавно призната, под којом смо постигли све што смо постигли у историји. Ми хоћемо републику, а хвалимо се оним што смо постигли као Краљевина. Немамо ништа што би смо рекли да је за понос и дику од кад је Србија република!

Има ли српска државност нешто вредније и легитимније од Круне? Може ли Србија брже, лакше, легитимније, јефтиније да се приброји уз државе каква је Шведска, Холандија, Норвешска, Шпанија, Енглеска…Другачије се нећемо срести са собом, вратити образ на своје место.

Као што знате Србија је била од кад постоји Краљевина. Република Србија има једину историју- историју комунистичке партије. Она се хвали оним што је постигла као Краљевина. Али као да ника није била Краљевина, нико појма нема какав је то облик друштвеног уређења и залуду виде у целој Европи како то изгледа. Па чак и на ову врсту понижења у којој ми живимо, она неће да се мало закрије том Круном коју она има.

Да је Србија нерегуларна република, то зна свако, а да је регуларна Краљевина не може порећи нико!  Пробали смо разне лекове и остали болесни, да не умремо, а да не пробамо онај  прави.

Често се чује да нам монархија не треба и зато што је она данас у европским краљевинама само симбол трајања и јединства, части и достојанства. Мало ли је да и Србија има такав симбол и није ли жалосно да га нема кад га већ има! Може се рећи да је и ова застава само крпа и химна само мелодија, грб џиџа биџа, а круна значка-али Србија која нема ништа од свега тога само је фола долина без светиње и закона. Краљевина Србија је само име за један велики пројекат моралне, духовне, културне, економске обнове и друштвеног препорода. На корицама тог пројекта Круна стоји као знамење веродостојности српске државе. Доказ да има своје оригиналне исправе и да се зове онако како је крштена.

Откад се зна за Србију и када год су Срби знали за себе, Србија је била Краљевина, и то је њено крштено име. Бројни су разлози да се монархија васпостави а само један да се то не учини. Тај један је да се сачува континуитет комунизма и безакоња. Зато од васпостављања монархије нема очигледније промене ни убедљивијег доказа да смо раскинули са комунизмом и његовим наслеђем.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј

Нека Господ испуни жеље њихове и жеље свих нас, да потомци великог Карађорђа и његових потомака наследе оно што им је Господ даровао, а то је да воде српски православни народ, из добра у добро, из победе у победу!

Сваки дом у Србији и сваки дом Срба у расејању део је Краљевског дома, тако да је Крсна слава Престолонаследника Александра Крсна слава свих Срба. Ја се надам, а и црква тако мисли, да ће Престолонаследник онако како је наследио традицију обележавања Крсне славе наставити традицију својих славних предака тако што ће ускоро сести на трон који му по свим правима и законима припада!

Ми желимо, то је жеља Цркве и српскога народа, онако како је то било веловима да буде опет.  Да на челу српске земље поново видимо Краља. Изрека каже- без Краља не ваља, и чекамо да се историјске околности склопе па да на челу имамо српског Краља, а хвала Богу имамо изворну српски династију Карађорђевића, и нашега Престолонаследника Александра и молимо се Богу да му да доброг здравља и снаге да настави  борбу за добро српске земље, као што је то и до сада чинио, као достојни наследник Краља Петра I  и витешког Краља Александра I Ујединитеља.

Никола Тесла

(приликом сусрета са Краљем Петром Другим, 8. јула 1942. у хотелу „Њујоркер“)

Драго ми је што сте млади и задовољан сам што ћете бити велики владар. Верујем да ћу доживети Ваш повратак у слободну Југославију. Од Вашега оца примили сте његове последње речи – чувајте ми Југославију! Поносан сам што сам Србин и Југословен!

Александар ће заувек живети у сећању свог народа као херојска фигура импозантне величине. Попут Вашингтона и Линколна Југославије- као Вашингтон способан и неустрашив генерал који је ослободио своје земљу од угњетавања; као Линколн мудар вођа и патриота који је завршио у мучеништву.

Његова Светост блаженопочивши Патријарх српски Павле

Монархија је крсно име Србије!

Монархија није страна Србији, она чини део њене традиције и њене историје. Међутим, њена ресторација је у рукама народа. Било би позитивно када би људи то хтели, као што се догодило у Шпанији. Она се не може увести силом, већ само вољом.

 

 

Свима је јасно да Црква, која је по природи против насиља сваке врсте, стоји на становишту да је одлука о укидању монархије, као и многе друге одлуке(одузимање имовине и др.) из 1945. године, последица тираније и као такве треба да буду поништене од стране званичних установа сваког истински демократког система, у име Божије љубави и правде и сваког правог народног добра и слободе.

 

Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић

(изјава са суђења 1946. године)

Лако ће вама бити да стварате ту вашу нову државу са омладином која је васпитавана и школована у Краљевини.

Волео бих да доживим да видим какву ће државу створити та ваша комунистичка омладина!

Арчибалд Рајс

(швајцарски криминолог)

Краљ, регент, ђенерали, сви дишу истим духом: све су то загрејани патриоти који заносно чувају слободу свог демократксог народа.

Колика противност између лепе појаве краља Петра, потомка сељачке шумадијске породице, краља који у часу највеће опасности иде у ровове да с браћом победи или погине, и између гордог и грубог типа Вилхелма Хоенцолерна,  највећег џелата кога историја познаје!

Никита Михалков

(руски редитељ)

Није ми стварно јасно зашто никоме не изазива сумњу монархија у Енглеској, Шведској, Шпанији, Јапану…

Али зато када се спомене монархија у Русији или на Балкану, многи одмах скоче у напад.

Уверен сам да тако велика земља као Русија мора имати монарха.

Свети Епископ Николај Жички и Охридски

А здрава душа нашега народа знала је и зна, да нема живота, ни реда, ни среће без Бога, без Краља и без дома.

Без Бога – Ни преко прага. Без Краља – ништа не ваља. Без дома – судба Содома.

 

 

 

академик Душан Ковачевић

(драмски писац и члан Крунског савета)

Члан сам Крунског савета из убеђења јер је Србија као монархија изградила све што се данас може видети. Име,застава, химна све потиче из тог времена. А онда је од 1945. Почело њено темељно урушавање…

Када се прича о лепотама Београда, то је све оно што је направљено за време Краљевине. Комунисти то нису ни окречили! Све што је ваљало, направљено је тада, у Монархији!

проф. др Предраг Палавестра

(академик, историчар и теоретичар књижевности, члан Крунског савета)

Стабилност, коју би у правној држави и демократском поретку, изнад свих политичких подела и идеолошких страсти, гарантовала уставна монархија, могла би привући Круни и све оне, данас још уздржане, грађане који по инерцији говоре да је монархија превазиђена форма владавине и да се историја никад не понавља. Круна стоји изнад подела и не спушта се на улицу, она је  принцип стабилности а не учесник у игри за власт. Круна не треба да улази у политичко и страначко надметање, већ да буде опште прихватљиво решење за свакога у сређеној парламентарној правној држави и демократском друштву.

арх. Драгомир Ацовић

(хералдичар, члан Крунског већа)

Република нам је много тога одузела, пре свега самопоштовање и идентитет. А не могу да се сетим ничег доброг што нам је донела. Зато питам, због чега се ми то држимо републике и шта би смо ми њеним одласком изгубили?

др Чедомир Антић

(историчар, члан Крунског савета)

Повратак Краља из једине преостале српске династије- Престолонаследника Александра Другог свакако би помогао да Србија учврсти свој деценијама пољуљани идентитет. Био би то нови интегративни фактор државе, чији распад је процес који још увек траје.

Ако би се расписао референдум, ако би била омогућена коректна кампања и успостављена поштена правила, мислим да би се на референдуму грађани одлучили за монархију. Јер, то би значило тражење модерне Србије на здравим темељима успешне монархије!

За мене је Александар Други Карађорђевић  Краљ Србије и једини законити владар српског народа. Његова круна легитимна је колико је бесмислено његово рехабилитовање. Ипак, потребно је да буде рехабилитован, баш колико је и важно да насилни и недемократски чин свргавања буде поништен демократском вољом свих парламентарних странака и велике већине грађана. Док то не будемо постигли бићемо политичко ругло. Бићемо само демократизовани  наследници стаљинистичког режима који је одустао од свих својих идеја, осим од праксе да осуђује двогодишњаке, отима туђе, обесправљује српски народ и ствара другима државе.

У Европи је монархија значајно еволуирала од четрдесетих година 20. Века. Данас би код нас могла управо да обави улогу институционалног утемељитета демократије, заштитника идентитета, интегративног фактора и међународног промотера који би симболично изашао у сусрет и пацификовао део бирача склоних ауторитарности.

Оноре Де Балзак

(француски романописац, кључни аутор Реализма)

Ја пишем при светлости две вечне истине: религије и монархије, тих неопходности близанаца потврђених савременим догађајима, и према којима би сваки уман писац требао да тежи да усмери нашу земљу.

Светислав Басара

(српски књижевник)

Ето, узгред, због чега сам се ја у почецима демократизације залагао да се Србија врати у статус монархије и због чега сам избио на лош глас као назадњак и црнокошуљаш. Далеко сам од тога да су ме привлачили монархијски кич и помпа, дворски балови и дворске даме, али сам, више интуитивно него рационалано, доконао да ће републикански кич и помпа бити стоструко гори, што се доказало као тачно. Уставни монарх, ма какав био, ограничених је овлашћења и доживотно седи на трону тако да фуртутме око места шефа државе ненма, за разлику од републиканских президената који оног момента када освоје изборе, почињу да размишљају о следећим, што уноси перманентну нестабилност и психозу.

Миодраг Мића Поповић

(сликар и академик)

Надам се да ће Србија бити монархија онаква каквба је некада била Србија, а то значи: једна озбиљна, уставна држава у којој народ влада а краљ је симбол те власти. Предности монархија у односу на републику у Србији, по мом сећањеу, пре свега су на емотивном плану и плану историјског сећања. Монархија је у Србији значила симбол реда и слободе – у оно време кад је постојала Србија.

др Милан Ст. Протић

(историчар, политичар и дипломата)

Да су којим случајем Карађорђевићи Хрвати, они би краљевину обновили у року од 24 сата. И замислите да се Република Српска зове Кнежевина Српска, како би свет гледао онда на питање БиХ? Нисам ја монархиста из убеђења – да сам Француз, био бих републиканац, али у свету у којем живимо то мало значи. Мало има оних који су се крунисали својом круном, а ми смо и то одбацили.

Данило Лазовић

(драмски уметник)

Ми смо више од пола века у нечему, у чему никада нисмо били. Реално је да смо увек били једна монархија, у оквиру које је српска црква и наш Патријарх био онај код кога се иде по благослов, за сваки чин кога се иде по благослов, за сваки чин који желите урадити. Постојао је један природни и Богу драги склад. А ето, једно 60 година смо у ситуацији, коју ни највећем непријатељу не би пожелели.

Небојша Глоговац

(драмски уметник)

То је то што се десило, ми то сада не можемо поправити, да ли би било боље да не знам, били би вероватно нека Краљевина и вероватно би имали много боље друштво по свету и много интересантније пријатеље и подршку.

Ирфан Менсур

(драмски уметник)

Логично би било да неки народ који има традицију може да се похвали да има и своје племство и да пожели да на челу народа буде неко ко потиче из тих лоза, јер не постоји народ на свету који се не би дичио тиме што има живо племство и живе Краљеве, Принчеве и Принцезе. Према томе, ако бих се ја питао, наравно да бих гласао за монархију, која би била парламентарна.

проф. др Павле Николић, доктор права

(професор Универзитета у Београду у пензији, члан Крунског већа)

Уставна парламентарна монархија данас представља једну модерну, демократски уређену државу. Овај облик уређења је у процесу свог уобличавања стекао одређена обележја и конституисао се као механизам који има несумњиве демократске вредности.

Радош Бајић

(режисер и драмски уметник)

У једној сцени моје ТВ серије „Равна гора“ је речено: „Ако народ изгуби слободу, кад тад ће је повратити. Али ако изгуби Краља, изгубио је све!“ Хвала Господу Богу, ми и данас имамо свог Краља кога поштујемо и волимо и за чије здравље се молимо! И желим да верујем да ћемо се призвати памети и да ће нас сваким даном бити све више! С вером у Бога, за Краља и Отаџбину! Живео Краљ!

Зоран Ранкић

(српски глумац)

Ја сам 1941. Године имао пет и по година, и питао сам мајку смем ли да кажем : „Живео Краљ!“

Рекла је да не смем. Чекао сам педесет година да викнем: „Живео Краљ!“ И мој одговор је: „Живео Краљ, али Карађорђевић!

Иван Ивановић

(ТВ водитељ)

Краљ Петар I Карађорђевић је говорио са јаким француским нагласком…Можда то баш и није најважније у процењивању династије Карађорђевић. Барем мени није. Дела говоре више од речи!

Жак Ланг

(некадашњи министар културе и образовања Владе Француске)

Ја мислим да су уставне монархије најразвијеније државе Европе.

 

 

 

 

 

 

 

 

*цитати су преузети са сајта Удружења „Краљевина Србија“