Почетак промена је измена државног уређења и система вредности, који упорно преживљава све системе и све политичке партије – каже Жика Гојковић, лидер ПОКС за „Националист“.

Наша краљевска породица је у крвним и кумовским везама са највећим краљевским породицама, које се уједно налазе и у најбогатијим земљама Европе. Већ сам рекао ко су они који не виде овај потенцијал за Србију и зато ће један од првих наших задатака бити отварање јавне расправе и едукације где год је то могуће. Промена државног уређења је почетак свих промена, а поготово промена система вредности, који на жалост упорно преживљава све системе и све политичке партије, каже у интервју за nacionalist.rs народник посланик Жика Гојковић, председник Покрета обнове краљевине Србије.

-Они који у потпуности разумеју и одобравају ваш потез, питају, помало скептично, зашто вам је требало толико времена да схватите да Вук више није Вук и да СПО више није СПО, односно да је изгубио и национални и сваки други препознатљив предзнак, или још горе, заменио га за неки у најмању руку сумњив предзнак. Кажу да то није од јуче и да вас је само уплашио могући губитак привилегија…

*Свака промена увек буди различита тумачења, а у нашем случају разлог је само један. Жеља за променом. Сви ми који смо напустили СПО смо провели половину свог живота у СПО-у, па чак и више како је то у мом случају реч. Нико од нас није прелетач, а привилегије које спомињете, одавно смо могли да остваримо у другим странкама, само да смо хтели. Напротив, неколико година уназад упорно покушавамо да вратимо стари курс и идеје због којих смо срцем и душом ушли у политику. Покушавали смо све што је у нашој моћи, а да при томе не урушио ауторитет Вука и саме странке. Остајали смо у странци када су је многи напуштали и настављали да бележимо добре резултате у својим одборима. Ти резултати су били мисаона именица за подршку коју је странка имала у Београду. Увидевши да шачица људи нема никаквог поштовања према ономе што радимо, као и чињенице да су се потпуно отуђили од програма и чланства, па и од самог народа, одлучили смо се да напустимо нешто што нам је свима било много више од политичке организације. Тачније, напустили смо нашу другу кућу. Подвлачим реч НАПУСТИЛИ, јер да смо желели, Вука смо могли да сменио на Главном одбору јер је 2/3 чланства било уз нас…вероватно и више. То нисмо желели, јер СПО је Вукова странка и тако ће бити док год он то буде желео. Ја немам проблем са тим. Е сада, да ли је све то могло да се деси раније, то нека тумачи како год жели. Људи који су са мном и ја знамо само једно, а то је да смо дали све од себе, да СПО врати стари сјај, али нисмо успели. Можда ће то успети онима који су остали, а ми остали настављамо другим путем, тачније, настављамо путем због којег смо се и учланили у СПО.

-Београдски избори, који се неумитно ближе, традиционално имају статус лакмус папира у српској политици и наговештавају будући расплет. Хоће ли ПОКС имати кандидата за првог човека највећег града, или ће бити део шире коалиције и да ли се разговарало о томе?

*Тачно, избори у Београду су пред нама и Покрет обнове Краљевине Србије се припрема да самостално учествује на њима. Завршавамо формирање одбора у нашем главном граду, и до 15 октобра када ћемо имати Сабор и изабрати органе странке, имаћемо формиране одборе у свим општинама и наравно, Градски одбор Београд, за који већ сада могу да кажем, да ће бити право освежење на нашој политичкој сцени, имајући у виду квалитет људи који су са нама. Ипак, треба сачекати и избор органа странке, па ћемо јасније моћи и да разговарамо око избора у Београду. За сада могу да кажем само то, да је прилив чланства сјајан и да ће се из тога изродити и квалитет.

-Утисак је да је ПОКС нарочито јак у северној покрајини, како гледате на све израженије сепаратистичке тенденције и све гласнију аутономашку политику. Можете ли и желите ли израсти у баланс и контратежу, дуго година протежираној опасној политици тог типа?

*Мислим да су тежње о којима говорите увек биле само мехур од сапунице, који су разни медиокритети користили чим би намирисали могућу предизборну кампању. Најоцитији пример сличног понашања и излива национализма имамо пред сваке изборе у Хрватској. Нешто слично се дешава и у Војводини пред сваке изборе, али постоји једна огромна разлика. Разлика је у томе што код нас народ у огромној већини, не подржава овакве идеје. Релевантна истраживања говоре да отцепљење Војводине очекује између 11 и 13% становништва, готово идентичан проценат оних који живе у Шумадији и прижељкује њено отцепљење у Србији?!? Треба ли још шта рећи? Наравно, остаје чињеница да чак и тако мали проценат, је довољан појединим политичким лешинарима да би странка могла да им преживи до следећих избора, ту мислим и на оне који се увек представљају највећим заступницима српства. За Покрет обнове Краљевине Србије и наше чланство никада није било дилеме. Војводина може да буде локомотива на путу ка ЕУ, али само као део Србије. Тако је било, тако је сада и тако ће бити увек!

-У последње време је на српској патриотској сцени присутна русофилија као нормална и учестала победа. Ипак, конзервативци са овог простора деценијама су били окренути Западу – Француској, САД-у и другим државама и друштвима тог типа. Како је дошло до тог преокрета и зашто и где гледа Жика Гојковић, ка истоку или ка западу? Да ли вас иритира став да ће се појавити Путин са чаробним штапићем и решити све наше проблеме?

*У Србији већ дуже времена у политичком, па ако хоћете и у географском и историјском смислу има много нелогичности. Сами сте лепо приметили неке од тих контрактидорности. Ми треба да гајимо добре односе, али никога не би требали да идеализујемо, ни Америку ни ЕУ, а поготово не Русију и Путина. Морамо да гледамо искључиво нас интерес, а то је да оснажимо сва партнерства и пријатељства која смо имали некада. Поготово када смо били монархија, тада смо били поштовани у целом свету и имали најснажнија савезниства. Такође морамо бити свесни да и историјски и географски припадамо Европи и да је наш пут ка ЕУ једини могући избор. То поготово треба да баштине десничарске странке, имајући у виду ко су оснивачи ЕУ, али на жалост, данас је тешко рећи ко је стварно десничар. Једно је сигурно, а то је да морамо бити сложни и да коначно морамо направити пројектни задатак националног програма, а основни предуслов за тако нешто је саборност. ПОКС ће учинити све да у будућности свест о саборности свих институција и самог народа, постане приоритет свих политика. Поготово када су у питању тешке политичке одлуке.

-Кад смо споменули десницу, чини се да она никада није била потребнија, а никада у горем расулу. У моменту када је највећи део јавног мњења изразито национално опредељен, највећи део националних опција је испод цензуса, па чак и на нивоу статистичке грешке. Можете ли бити нова снага у том погледу и како је дошло до ове ситуације? Да ли је она подложна промени?

*У одговору на прошло питање сам делимично одговорио и на ово. Не желим да говорим о другима, али зато могу да обећам да ће покрет који предводим (ПОКС) бити странка која ће се доследно држати својих политичких, али и моралних принципа и начела и да ћемо као такви, са много нових квалитетних људи, бити право освежење на политичком небу Србије. Ми не нудимо чаробни штапић или популизам, ми нудимо нас рад, насе биографије, наше васпитање и нашу спремност да се суочимо са проблемима, без обзира колико велики они били. Скромност, упоран рад и истина коју ћемо увек говорити, су нас пут до гласова и поверења које желимо да стекнемо.

-Добар део јавности сматра да је питање монархије „пасе тема“ и сипање прашине у очи. Кажу, или нам не треба, или наследници који не причају српски нису достојни круне. Како гледате на то – борите ли се за изгубљену ствар која у суштини не занима било кога?

*То је тачно ако гледате из угла онога коме монархија не значи ништа, или гледате из угла људи који не знају нашу историју. На жалост таквих је много, што само потврђује моју тврдњу колико је још увек присутно комунистицко наслеђе. За нас из покрета, монархија је нешто што носимо у срцу и души и врло добро знамо колики ја њен утицај и колика је њена важност. Поготово што је наша краљевска породица у крвним и кумовским везама са највећим краљевским породицама, које се уједно налазе и у најбогатијим земљама Европе. Већ сам рекао ко су они који не виде овај потенцијал за Србију и зато ће један од првих наших задатака бити отварање јавне расправе и едукације где год је то могуће. Промена државног уређења је почетак свих промена, а поготово промена система вредности, који на жалост упорно преживљава све системе и све политичке партије.

-Покренуто је питање дијалога о КиМ. Сматрате ли нормално да се у једној држави води дијалог о другом делу државе и није ли то и понижавајуће и бацање прашине у очи народу? Како ПОКС гледа на то?

*Мислим да је дијалог више него потребан, а поготово разум и саборност, о којој сам већ говорио. НИКАДА нећемо прихватити тзв. независност Косова и Метохије, већ само можемо да будемо реални и да кажемо да ТРЕНУТНО као држава немамо скоро никакву контролу над нашом јужном покрајином. Док је тако, требамо искористити сваку шансу да помогнемо нашим људима на Косову и што је још важније, то морамо радити сложни. Разједињени, због жеље за политичким поенима изгубићемо све. Не смемо више чинити исте грешке јер улог је огроман, а то је наш народ и наша земља

Извор: „Националист“