Народни посланик и председник Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС), Жика Гојковић, упутиће Скупштини Србије амандмане на Предлог закона о војном образовању.

ПОКС ће предложити да Војна академија понесе име вође покрета отпора против окупатора у Другом светском рату, генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

 – Најлогичније је да Војна академија Србије понесе име Драже Михаиловића, јер је он школован  у овој установи, али не само то, него је једно време у њој радио као професор, предавајући предмет топографију. Данас је цела Србија свесна улоге генерала Михаиловића у подизању устанка и борбе против нацизма, као и комунистичке пропаганде против њега која је покушала све то да оспори, али никада није успела. Најзначајнији француски војни орден Ратни крст који му је 1943. године доделио генерал Шарл де Гол, као и постхумно одликовање Легија заслуга првог степена, које 1948. године добио од америчког председника Харија Трумана за „организовање и вођење снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију“, као и још 18 одликовања из Првог и Другог светског рата најбоља су препорука за ову одлуку – истакао је Војислав Михаиловић, унук Драгољуба Михаиловића и члан Председништва ПОКС.

Покрет обнове Краљевине Србије је згрожен амандманом посланика Лиге социјалдемократа Војводине, којим се тражи да ова установа носи име Константина Коче Поповића, начелника штаба партизанских јединица у Србији и гласаће против њега. Данашња историја, која је ослобођена стега идеологије потврдила је да је Коча Поповић маркирао мете на мапи по којој је извршено савезничко бомбардовање Београда, Лесковца, Краљева и других српских градова на православни Ускрс 1944. године. Приликом тог бомбардовања страдало је више од 3.000 Срба цивила, а испод рушевина 687 зграда у Београду остала је 1.161 цивилна жртва и 1.468 тешко повређених грађана. Истог дана, Лесковац је сравњен са земљом, а многи други градови тешко оштећени. Ова савезничка акција, по команди Коче Поповића, није оставила никакве негативне последице по непријатеља, чиме се још више обесмишљавају невине  жртве које су тада поднете.

Коча Поповић ће остати упамћен и по срамној улози коју му је доделио Врховни штаб команде НОВЈ, да заједно са Милованом Ђиласом и Владимиром Велебитом 8. марта 1943. године у Горњем Вакуфу преговара са Хитлеровим изаслаником генералом Бенигнус Диполдом о прекиду непријатељстава и заједничкој борби против савезника, Велике Британије, САД и Југословенске војске у отаџбини, генерала Михаиловића. Поврх свега, овај партизански вођа никакве везе није имао са Војном академијом и била би велика срамота за Србију да тако значајна установа понесе његово име.