На данашњи дан, 1903. године, Народна скупштина Краљевине Србије изабрала је за краља, најуспешнијег српског владара у новијој историји – Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, у народу познатијег као Чика Пера.

– Краљ Петар I био је најуспешнији и најомиљенији српски владар у народу, иако је слабо говорио српски језик. То Србима тада није сметало. Територија Србије је удвостручена тада, а Косово и Метохија су први пут после Средњег века ушли у састав српске државе. Србија је била уставна, парламентарна демократија, са развијеном привредом и културом, поштована у целом свету. Данас, обновом краљевине, имамо историјску шансу да Србију поново учинимо великом и започнемо опоравак наше земље на темељима њене славне прошлости – изјавио је народни посланик и председник ПОКС Жика Гојковић.

Карађорђев унук, Петар Карађорђевић, школовао се у Београду, Женеви и Паризу. Завршио је највише француске војне школе у Сен Сиру и Мецу. Као учесник у Француско – пруском рату одликован је највишим француским орденом „Легије части“. У Паризу му је, 1936. године, подигнут споменик, а такође и једна авенија, која се улива у Јелисејска поља носи његово име. У Београду још није.

Под именом Петар Мркоњић, командовао је устаничким одредом у Босанско – херцеговачком устанку против Турака, 1875. године. После „Мајског преврата“, Народна скупштина га је изабрала за краља Србије, 15. јуна 1903. године. Крунисан је у Саборној цркви у Београду, а миропомазан у манастиру Жича, по угледу на Немањиће. Био је врховни командант српске војске у два Балканска рата, којима је Србија увећала своје територије укључујући и Косово, а краљ Петар је овенчан титулом „Ослободилац“.

За време Првог светског рата одлазио је на прве линије фронта, а са својом војском и народом повлачио се преко Албаније на Крф. У Београд се вратио 1919. године и, иако још номинално краљ, није имао утицаја на вођење државних послова. Умро је у свом војничком кревету у вили на Сењаку 1921. године, а сахрањен је у Цркви на Опленцу, коју је подигао 1912. године. „Чика Пера“, како га је његов народ звао, био је један од најпопуларнијих српских владара, упамћен по родољубљу, храбрости, хуманости и, за једног краља, неуобичајено скромном начину живота.

Петар Карађорђевић бавио се и превођењем. Превео је на српски дело „О слободи“, енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.