Организација СУБНОР објавила је нове лажи и полуистине о славном генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) разуме да СУБНОР не познаје историју, с обзиром на то да је жртва комунистичке пропаганде која је трајала више од 70 година, тако да не замера на лажима и полуистинама које износе у оптужбама на рачун генерала Драгољуба Драже Михаиловића и не чуде нас њихови протести због читуље коју је овом хероју објавио лист Дневник.

Разумемо и да СУБНОР боли истина да је Дража Михаиловић био наодликованији српски официр. Њихова тврдња да је то био Принц Арсен Карађорђевић јесте истинита, али до појаве Драгољуба Михаиловића, јер је Дража имао више од 20 одликовања за храброст и јунаштво у борбама током Првог и Другог балканског рата, као и за време Првог и Другог светског рата. Последња наведена одликовања су и најзначајнија, а то су одликовања савезника из Другог светског рата. Француски генерал Шарл Де Гол одликовао је Михаиловића 1943. године, највишим одликовањем, Ратним крстом, а амерички председник Хари Труман 1948. године, Легијом заслуга првог степена, „за изузетне заслуге у борби против нациста“.

ПОКС има разумевања и за то што СУБНОР упорно крије да је генерал Михаиловић у свим ратовима учествовао на страни Срба и Србије, а у Првом светском рату, стицајем околности, борио се против њиховог вође, аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита, који је био на супротној страни и пуцао на Србе. ПОКС не крије чињенице као СУБНОР, да је Тито и тада добио одликовања за пожртвованост и храброст у Церској бици.

Витолд Пилецки

Радује нас што се СУБНОР сетио Витолда Пилецког, тврдећи да је он први герилац против нацизма у поробљеној Европи, а не Дража Михаиловић, јер има доста сличности, али и разлика узмеђу овог пољског хероја и нашег. Пилецки је такође био официр и повео је устанак против окупатора, али нажалост без пуно успеха. Окупио је војску од 8.000 људи, док је Михаиловић у Србији и бившој Југославији током четири године имао више од 200.000 људи под оружјем. Такође, Пилецки није успео, нажалост, да ослободи ниједан град у Пољској, а Дражина Југословенска војска у отаџбини прва је ослободила неки град у читавој поробљеној Европи, а то је била Лозница, 31. августа 1941. године. Одмах затим и Богатић, 1. септембра, Крупањ, 4. септембра, Чачак, 1.октобра 1941. године итд…

Разлика је и што је Виктор Пилецки сам отишао у Аушвиц да буде логораш, да би био сведок дешавања и извештавао савезнике о злочинима који се тамо дешавају, што је незапамћено јунаштво. Сличности ова два јунака су што су их комунисти после рата стрељали на монтираним процесима због „издаје“ и што им се не зна гроб ни дан данас.

Разлика је и што је Пилецки пред стрељање успео да каже својој супрузи, алудирајући на комунистичку власт: „Убили су ме. Аушвиц је у поређењу са овим права ситница“, а пре испаљених метака комунистичких егзекутора успео је и да узвикне: „Живела слободна Пољска!“, а шта је Дража Михаиловић изговорио, никада нећемо сазнати.

Покрет обнове Краљевине Србије позива СУБНОР да престане да се опире чињеницама и да гуши истину, јер ће она изаћи на видело кад тад, колико год се они трудили да то спрече.

Имамо разумевања да се СУБНОР грчевито бори да оправда своје постојање и новац који добија из буџета (иако, нажалост, учесника Другог светског рата више нема међу живима), али не разумемо зашто не ћуте када је то већ тако.

Списак одликовања Драгољуба Драже Михаиловића:

Сребрна медаља за храброст, уручена 1913.
Споменица за Српско – бугарски рат, уручена 1913.
Енглески Војни крст, уручен 1913.
Бели орао са мачевима четвртог реда, уручен 1918.
Споменица за рат 1914 – 1918, уручена 1920.
Бели орао са мачевима петог реда, уручен 1920.
Споменица за Српско – турски рат, уручена 1920.
Златна медаља за храброст, уручена 1920.
Албанска споменица, уручена 1921.
Златна медаља за храброст, уручена 1928.
Орден Светог Саве четвртог реда, уручен 1928.
Орден Југословенске круне четвртог реда, уручен 1933.
Бугарски Орден Александра Невског трећег степена, уручен 1936.
Чехословачки Орден белог лава трећег степена за војне заслуге, уручио лично председник Едвард Бенеш у Прагу 1937.
Орден Југословенске круне трећег реда, уручен 1937.
Пољски орден Виртути Милитари.
Бугарски Командирски крст Светог Александра, уручио лично цар Борис ІІІ у Софији 1939.
Орден Карађорђеве звезде са мачевима трећег реда, доделио краљ Петар II Карађорђевић 27. марта 1942.
Француски Ратни крст, доделио генерал Шарл де Гол, 2. фебруара 1943.
Пољски орден за Војничке врлине (пољ. Virtuti Militari), доделио генерал Владислав Сикорски, 14. јуна 1943.
Америчка Легија заслуга првог степена, постхумно доделио председник Хари Труман 29. марта 1948.
Француски Ратни крст и америчка Легија заслуга првог степена данас се налазе у Музеју на Равној гори.
Француски Ратни крст
Француски Ратни крст 1939-1945.

Указ француског генерала Шарла де Гола

Указ команданта француског покрета отпора генерала Шарла де Гола о одликовању ђенерала Драже Михаиловића орденом француског ратног крста. Командант француског покрета отпора, генерал Шарл де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:

„Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.”

Америчка Легије заслуга

Орден Легије за заслуге првог степена за Врховне команданте. Године 1948. амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао Драгољуба Михаиловића Легијом заслуга, највишим орденом намењеним странцима. Комисија за одликовања Пентагона одлучила је да генерала Драгољуба Михаиловића уврсти у “Легију заслужних”, након извештаја истражне комисије Комитета за праведан суд Дражи Михаиловићу. Ова комисија, која је окупљала најугледније људе САД (шест сенатора, осам конгресмена, пет гувернера…) отворила је јавна саслушања у Адвокатској комори њујоршке општине 13. маја. Саслушања су трајала пет дана, паралелно с процесом који су комунистичке власти у Београду водиле против Драже Михаиловића. Највећу пажњу Комисија је посветила сарадњи Михаиловића са силама Осовине, једној од најтежих тачака оптужнице који је Војни суд у Београду прихватио.

Образложење за доделу је да се Михаиловић „истакао као заповедник Југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе.“